Zbog izuzetno dekorativnih listova mnoge kuće su ukrašene fikusima, a među saksijskim vrstama koje se kod nas najčešće uzgajaju su indijski fikus i bendžamin
Fikus je jedna od omiljenih sobnih biljaka, pre svega zbog izuzetno dekorativnih listova. Poznato je oko hiljadu vrsta fikusa koje se mogu podeliti u tri grupe: sa malim listovima, velikim i padajućim, odnosno puzeće vrste. Među saksijskim vrstama koje se kod nas najčešće uzgajaju su indijski fikus i bendžamin.
Indijski fikus potiče iz Indije, Burme i Malezije gde samoniklo raste i može da dostigne visinu do 30 metara. Nekada najviše gajena vrsta Ficus elastica (uskih listova) zamenjena je varijetetima širokih listova dekora i robusta. Reč je o vrlo otpornim sobnim biljkama sa elipsastim, kožastim listovima tamnozelene boje.
Fikus robusta ima duži i šiljastiji list, a fikus dekora ima širi, krupniji tamnozeleni list. Rastu veoma brzo (od 60 do 100 centimetara godišnje). Šareni varijetet Ficus elastica tinece u osnovi ima zelene listove prošarane belim, ružičastim i svetlozelenim površinama i raste sporije. Varijeteti zelenih listova lakše se gaje od varijeteta šarenih listova. Odgovaraju im svetle ili polusenovite pozicije. Širokolisne fikuse orošavajte bar dva puta nedeljno.
Drugi po popularnosti je fikus bendžamin, sa brojnim sitnim lišćem. Po lepoti i izgledu spada u jednu od najelegantnijih vrsta. Stablo bendžamina je gusto i razgranato, često može da izraste u malo drvo, a u sobnim uslovima može da dostigne visinu i preko dva metra. Da bi biljka lepo napredovala potrebno joj je mnogo svetlosti i visoka vlažnost vazduha, zbog čega je neophodno da ga svakodnevno prskate mlakom, odstajalom vodom. Ne odgovaraju mu česte promene položaja saksije, idealno je da saksija bude odmaknuta od prozora jedan metar.
Među manje poznatim vrstama izdvajaju se Ficus lyrata i Ficus deltoidea. Ficus lyrata je pravo remek-delo prirode, sa krupnim listovima koji imaju oblik sličan violini. Odrasle biljke rastu i do visine od 2,5 metra, a drvo pleni zanimljivim oblikom i smaragdnozelenim lišćem sa izrazitom strukturom.
Odgovara mu svetlo ili polusenovito mesto i visoka vlažnost vazduha, pa ga svakodnevno prskajte odstajalom vodom. Ficus deltoidea je jedna od najotpornijih vrsta u porodici. Listovi su mali, sa sitnim smeđim mrljama, gotovo okrugli i rastu raštrkano na granama koje izlaze iz uspravne stabljike. Na biljci se obrazuju zelene bobice koje pre otpadanja poprimaju žuto-narandžastu boju. Dobro podnosi senku i suvlji vazduh u prostoriji. Orošavajte ga bar dva-tri puta nedeljno. Ova vrsta je laka za gajenje.
Gajenje - Fikus bendžamin i Ficus lyrata za vreme zimskog mirovanja zalivaju se ređe, jednom u desetak dana. Pre zalivanja obavezno opipajte površinu zemlje vrhovima prstiju, pa ukoliko osetite da je suva na dodir tri centimetra ispod površine, biljku zalijte odstajalom vodom sobne temperature. Ako je zemlja još vlažna, odložite zalivanje za dan ili dva. Tokom perioda rasta (od proleća do rane jeseni) fikus zalivajte obilno, dva puta nedeljno. Pola sata posle zalivanja potrebno je da prospete višak vode iz podmetača. Redovno ga prskajte (orošavajte) prokuvanom ili destilovanom vodom da biste povećali vlažnost vazduha.
Zalivanje širokolisnih fikusa trebalo bi da bude umereno. Između dva zalivanja odstajalom vodom sobne temperature, zemlja mora da se prosuši.
U zimskim mesecima svi fikusi traže kraći odmor. Idealna temperatura u tom periodu je od 10 do 15 stepeni, a zalivajte ih jedanput u 12 do 15 dana. Ukoliko imaju premalo vlage, listovi će se poviti. Tokom leta potrebno im je obilnije zalivanje, dva puta nedeljno, kao i orošavanje. Ali, nemojte u tome preterivati, jer zbog viška vlage listovi dobijaju crne mrlje i otpadaju. Sa listova je najbolje vlažnom krpom brisati prašinu. Zemlja koja im odgovara je kombinacija baštenske, ilovače, malo peska i komadića uglja. Biljke presađujte samo kad morate, odnosno kad pukne saksija ili kad korenje počne da izdiže biljku iz saksije.
Novosti.rs
0 komentari:
Objavi komentar