Dracena je veoma popularna sobna biljka, a većina vrsta je poreklom iz Afrike. Njeno ime potiče od grčke reči drakania, što znači žena zmaj, i zato se često naziva zmajevac ili zmajevo drvo. NASA je ovu sobnu biljku stavila na listu najefikasnijih čistača vazduha u zatvorenim prostorijama. Njeni koloristički listovi zanimljivih oblika su lep ukras u enterijeru doma. Prilično je otporna biljka, jednostavna za održavanje i ne zahteva veliku negu.
Dracena spada u porodicu agava i broji oko 40 vrsta. Raste veoma sporo, od 10 do 15 cm godišnje, pa uglavnom dostiže visinu od 60 cm. Neki rodovi i vrste dracene su velikih dimenzija i mogu da se gaje kao malo drvo. Mlade biljke, koje se gaje u sobi nekoliko godina, nisu osetljive. Kasnije kada previše porastu na vrhu visoke stabljike se razvije kup elegantno savijenih uskih listova.
Zavisno od vrste dracene, oblik i boja listova je veoma raznolik. List moze biti duži, kraći, uzak, širok, kopljast, vrpčast. Osim tamnozelenih listova, ima i onih sa belim, žutim, sivim ili prugastim rubovima. List živi oko dve godine, a zatim žuti i opada. Starije biljke cvetaju tokom leta, a cvetovi imaju opojan miris.
Da bi listovi dracene sačuvali lepu zelenu boju potrebno im je mnogo svetlosti. Zato ovoj biljci odgovara svetlo mesto ili polusenka. Ne sme da bude izložena direktnom suncu, jer se na listovima pojavljuju izbledela suva mesta ili ožegotine. Listove treba povremeno očistiti vlažnom krpicom.
Dracena ne treba da se drži na promaji, blizu prozora ili vrata od terase koji se često otvaraju, jer će brzo ostati bez većine listova.
Dracena je veoma otporna na temperaturne razlike. Najviše joj odgovara temperatura, od 18 do 21 stepeni, a uz smanjeno zalivanje može da podnese i 13 stepeni. Ako je temperatura preniska listovi su mekani i kovrdžavi sa smeđim ivicama.
U toku zime dracena se drži u svetlijim prostorijama na temperaturi izmedu 15 i 20 stepeni. Temperatura ne sme da pada ispod 10 stepeni, manje se zaliva, a lišće se povremeno briše ili prska. Ako se duže izlaže niskim temperaturama listovi mlitave, a stabljika truli. Tokom leta se može izneti napolje na mesto koje je zaštićeno od direktnih sunčanih zraka.
Zimi se dracena zaliva jedanput u 15 do 20 dana, a tokom leta umereno, jedanput ili dvaput nedeljno. Višak vode može izazvati truljenje korena i propadanje biljke, i zato ga treba obavezno prosipati iz podmetača posle dvadeset minuta. Ali, ne treba dozvoliti da se zemlja u saksiji u potpunosti osuši.
Draceni prija orošavanje dva puta nedeljno, a jednom mesečno se može potopiti. Treba je orošavati zimi kada je temperatura viša od 20 stepeni, a leti ređe. Ako je prostor klimatizovan, orošavanje se ne preporučuje.
Često zalivanje je najčešći uzrok uginuća dracene. Kada se previše zaliva stabljika truli, a listovi se opuste i požute. Zato stabljika treba da se izvadi, zemlja prosuši, a zalivanje smanji.
Ako je vazduh suv ili se dracena nedovoljno zaliva listovi dobijaju smeđe vrhove i žute ivice. Vlažnost vazduha treba da se poveća orošavanjem biljke, barem dva puta nedeljno.
Tokom proleća i leta dracena se prihranjuje đubrivom za zelene biljke svake dve nedelje.
Dracena se razmnožava reznicama koje se uzimaju u proleće. Najpogodniji način razmnožavanja je rezanje vrha koji se tretira kao reznica nove biljke. Reznice dužine 8 do 10 cm treba ostaviti 24 sata da se prosuše, pa ih zasaditi u mešavinu treseta i oštrog peska ili staviti u vodu da se ožile. Posle orezivanja rez treba da se zalije kalemarskim voskom, jer predstavlja "otvorenu ranu". Ispod reza na glavnoj stabljici pojaviće se novi izdanci. Reznice se zakorenjuju u vlažnom klijalištu na temperaturi od 25 stepeni. Vršne reznice posle 4 do 5 nedelja puštaju žile.
Mlade biljke se presađuju u proleće svake godine u za dva broja veću saksiju. Starije biljke se presađuju svake tri godine, a svake godine može da se menja gornji sloj zemlje. Zemlja za presađivanje trebalo bi da se sastoji od mešavine komposta od lišća, ilovače i peska. Presađivanjem se povećava kiseonik i biljka bolje napreduje.
Dracena je nezamenljiv prečišćivač vazduha. Ona smanjuje koncentracije formaldehida, isparljivih materija iz sredstava za čišćenje, lakova, razređivača, sprejeva i dezodoransa i širi obilje energije.
Izvor:Artnit.net
0 komentari:
Objavi komentar